Pro 17 | SrKDEkavski | STEP | Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

‏ Proverbs 17

1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца. 11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. 12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу. 16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост? 17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога. 22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.