1 Kings 10
1А царица Савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама. 2И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу. 3И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. 4А кад царица Савска видје сву мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао, 5И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе; 6Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. 7Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала. 8Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. 9Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те те посади на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу. 10Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења: нигда више не дође толико таких мириса колико даде царица Савска цару Соломуну. 11И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења. 12И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло такога дрвета алмугима нити се видјело до данашњега дана. 13А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломуна. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. 14А злата што дохођаше Соломуну сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата, 15Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских. 16И цар Соломун начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит: 17И три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске. 18И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом. 19Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица. 20И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству. 21И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова. 22Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне. 23Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатсвом и мудрошћу. 24И из цијеле земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. 25И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године. 26Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које разреди по градовима, гдје му бијаху кола, и код себе у Јерусалиму. 27И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења, и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. 28И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену. 29И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.
Copyright information for
SrKDIjekav