2Sa 2 | SrKDIjekav | STEP | А послије тога Давид упита Господа говорећи: хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: отиди. А Давид рече: у који да отидем? Рече: Хеврон.

‏ 2 Samuel 2

1 А послије тога Давид упита Господа говорећи: хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: отиди. А Давид рече: у који да отидем? Рече: Хеврон. 2 И Давид отиде онамо са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која прије бјеше жена Навала из Кармила. 3 И људе који бијаху с њим одведе Давид, све с породицама њиховијем, и настанише се по градовима Хевронским. 4 И дођоше људи од Јуде, и помазаше ондје Давида за цара над домом Јудинијем. И јавише Давиду говорећи: људи из Јависа Галадова погребоше Саула. 5 И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадову, и рече им: да сте благословени Господу што учинисте милост господару својему, Саулу и погребосте га. 6 Зато да учини Господ вама милост и вјеру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили. 7 И нека вам се укријепе руке и будите храбри; јер Саул господар ваш погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом. 8 Али Авенир син Ниров војвода Саулов узе Исвостеја сина Саулова, и одведе га у Маханајим. 9 И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свијем Израиљем. 10 Четрдесет година бјеше Исвостеју сину Саулову кад поче царовати над Израиљем; и царова двије године. Само дом Јудин држаше се Давида. 11 А Давид царова у Хеврону над домом Јудинијем седам година и шест мјесеца. 12 Потом изиде Авенир син Ниров и слуге Исвостеја сина Саулова из Маханајима у Гаваон. 13 Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изидоше и сретоше се с њима код језера Гаваонскога, и стадоше један с једне стране а други с друге стране. 14 Тада рече Авенир Јоаву: нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: нека устану. 15 И усташе, и изидоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Саулова, и дванаест између слуга Давидовијех. 16 И ухватише један другога за главу, и тисну један другому мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно мјесто Халкат-Асурим код Гаваона. 17 И би жесток бој онога дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце. 18 А ондје бијаху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило бијаше лак на ногу као срна у пољу; 19 И потјера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налијево иза Авенира. 20 И Авенир обазре се натраг и рече: јеси ли ти, Асаило? А он рече: ја сам. 21 А Авенир му рече: сврни надесно или налијево, и узми једнога од тијех момака, и скини одору с њега. Али не хтје Асаило сврнути иза њега. 22 И Авенир опет рече Асаилу: отступи од мене; зашто да те саставим са земљом? и како бих смео погледати у Јоава брата твојега? 23 Али он не хтје отступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде ондје и умрије на мјесто. И ко год дође на оно мјесто гдје паде и погибе Асаило, устављаше се. 24 Али Јоав и Ависај потјераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу Гаваонску. 25 И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једнога брда. 26 И Авенир викну Јоава и рече: хоће ли мач прождирати довијека? не знаш ли да јади бивају напошљетку? зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје? 27 А Јоав рече: тако жив био Бог, да нијеси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би тјерао брата својега. 28 Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше тјерати Израиља, и не бише се више. 29 И тако Авенир и људи његови идоше преко поља цијелу ону ноћ, и пријеђоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим. 30 А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не бјеше од слуга Давидовијех деветнаест људи и Асаила. 31 Али слуге Давидове побише синова Венијаминовијех, људи Авенировијех, три стотине и шездесет људи, који изгибоше. 32 А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његова који бијаше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.