‏ 2 Samuel 20

1А ондје се деси неваљао човјек, по имену Сева син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: ми немамо дијела с Давидом, ни нашљедства са сином Јесејевијем; свак у свој шатор, о Израиљу! 2Тако сви Израиљци отступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара својега и отпратише га од Јордана до Јерусалима. 3А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које бјеше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, гдје их храњаше али не лијегаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице. 4Потом рече цар Амаси: сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овдје. 5И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му бјеше одређен. 6А Давид рече Ависају: сад ће нам Сева син Вихријев чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара својега, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију. 7Тако изидоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изидоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријева. 8И кад бијаху код великога камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав бијаше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго бијаше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде. 9Тада рече Јоав Амаси: јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га цјелује. 10А Амаса не узимаше на ум мача, који бијаше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му цријева на земљу, те од једнога ударца умрије. Потом Јоав и Ависај брат његов отидоше у потјеру за Севом сином Вихријевим. 11А један од момака Јоавовијех стаде код њега и рече: ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом! 12А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видјећи онај човјек гдје се уставља сав народ одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад видје гдје се уставља сваки ко наиђе на њ. 13И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да тјерају Севу сина Вихријева. 14И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свијем Виранима, који се окупише те иђаху за њим. 15И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што бјеше с Јоавом наваљиваше да обори зид. 16Тада викну једна мудра жена из града: чујте, чујте! Кажите Јоаву: приступи овамо да говорим с тобом. 17А кад он приступи к њој, рече жена: јеси ли ти Јоав? А он рече: јесам. А она рече: послушај ријечи слушкиње своје. А он рече: да чујем. 18А она рече говорећи: од старине се говори: ваља питати у Авелу. И тако се извршиваше. 19Ја сам један од мирнијех и вјернијех градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш нашљедство Господње? 20А Јоав одговори и рече: сачувај Боже! сачувај Боже! нећу да прождрем ни да раскопам. 21Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: ево, глава његова бациће ти се преко зида. 22И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и отсјекоше главу Севи сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разидоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару. 23А бијаше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев бијаше над Хетејима и Фелетејима; 24А Адорам бјеше над данцима; а Јосафат син Ахилудов бјеше паметар; 25Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници. 26И Ира Јаиранин бјеше кнез Давиду.
Copyright information for SrKDIjekav