Act 11 | SrKDIjekav | STEP | А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.

‏ Acts 11

1 А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију. 2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања, 3 Говорећи: ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима. 4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи: 5 Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме. 6 Погледавши у њ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске. 7 А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи. 8 А ја рекох: нипошто Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја. 9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани. 10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо. 11 И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени. 12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајучи ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову. 13 И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра, 14 Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 15 А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку. 16 Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем. 17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бијах да би могао забранити Богу? 18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот. 19 А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Јеврејима. 20 А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу. 21 И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу. 22 А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије; 23 Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу; 24 Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу. 25 Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију. 26 И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике хришћанима. 27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију. 28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара. 29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30 Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.