Act 14 | SrKDIjekav | STEP | У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка.

‏ Acts 14

1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка. 2 А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. 3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем. 4 А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима. 5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију, 6 Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. 7 И онамо проповиједаху јеванђеље. 8 И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио. 9 Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити, 10 Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше. 11 А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама. 12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју. 13 А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву. 14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи: 15 Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 16 Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима: 17 И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. 18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху, 19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. 20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. 21 И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. 22 Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије. 23 И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше. 24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. 25 И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. 26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише. 27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере. 28 И осташе ондје не мало времена с ученицима.