‏ Acts 16

1Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка; 2За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији. 3Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк. 4И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму. 5А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више. 6А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији. 7А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде. 8А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. 9И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам. 10А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље. 11А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ, 12А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана. 13А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале. 14И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове. 15А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас. 16А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима. 17Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија. 18И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. 19А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. 20И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду, 21И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. 22И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају. 23И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува. 24Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. 26А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи. 28А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје. 29А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили; 30И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем? 31А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. 32И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову. 33И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. 34И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога. 35А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека. 36А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. 37А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. 38А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани; 39И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града. 40А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.