Amos 7
1Ово ми показа Господ Господ: гле, саздаваше скакавце кад почињаше ницати отава, и гле, бијаше отава по царевој косидби. 2А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? јер је мали. 3Господ се раскаја зато: неће бити, рече Господ. 4Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождрије велику бездану и прождрије дио земље. 5А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? јер је мали. 6Господ се раскаја зато: ни то неће бити, рече Господ Господ. 7Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мјерилима, и у руци му бјеху мјерила. 8И рече ми Господ: што видиш, Амосе? И рекох: мјерила. А Господ ми рече: ево, ја ћу метнути мјерила посред народа својега Израиља, нећу га више пролазити. 9Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустјети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем. 10Тада Амасија свештеник Ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљеву и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљева, земља не може поднијети свијех ријечи његовијех. 11Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство. 12Потом Рече Амасија Амосу: видиоче, иди, бјежи у земљу Јудину, и ондје једи хљеб и ондје пророкуј; 13А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски. 14А Амос одговори и рече Амасији: не бјех пророк ни пророчки син, него бјех говедар и брах дудове; 15А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: иди, пророкуј народу мојему Израиљу. 16Сада дакле чуј ријеч Господњу. Ти кажеш: не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исакову. 17Зато овако вели Господ: жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја раздијелити ужем, и ти ћеш умријети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.
Copyright information for
SrKDIjekav