Ecc 5 | SrKDIjekav | STEP | Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

‏ Ecclesiastes 5

1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине. 2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом, јер је Бог на небу а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих. 3 Јер сан долази од многога посла, а глас безумников од многих ријечи. 4 Кад учиниш завјет Богу, не оклијевај испунити га, јер му нијесу мили безумници; што год завјетујеш, испуни. 5 Боље је да не завјетујеш неголи да завјетујеш па не испуниш. 6 Не дај устима својима да на гријех наводе тијело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гњевио Бог на ријечи твоје и потро дјело руку твојих? 7 Јер као што у мноштву санова има таштине, тако и у многим ријечима; него бој се Бога. 8 Ако видиш гдје се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високога, и има још виших над њима. 9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи. 10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина. 11 Гдје је много добра, много је и онијех који га једу; па кака је корист од тога господару? осим што гледа својим очима. 12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. 13 Има љуто зло које видјех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. 14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину којега је родио не остане ништа у руку. 15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својега да понесе у руци својој. 16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и кака му је корист што се трудио у вјетар, 17 И свега вијека својега јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио? 18 Ето, видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свега труда својега којим се труди под небом за живота својега, који му Бог да, јер му је то дио. 19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својега, то је дар Божји. 20 Јер се неће много опомињати дана живота својега, јер му Бог даје да му је срце весело.