Ecc 7 | SrKDIjekav | STEP | Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

‏ Ecclesiastes 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди. 2 Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје. 3 Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље. 4 Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље. 5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех. 6 Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина. 7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце. 8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа. 9 Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех. 10 Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш. 11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. 12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има. 13 Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви? 14 У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити. 15 Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. 16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? 17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена? 18 Добро је да држиш једно а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега. 19 Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду. 20 Доиста нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши. 21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује; 22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге. 23 Све то огледах мудрошћу и рекох: бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене. 24 Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи? 25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. 26 И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она. 27 Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумијем. 28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох. 29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човјека добра; а они траже свакојаке помисли.