Ezekiel 26
1А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи: 2Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје; 3Зато овако вели Господ Господ: ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем. 4И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен. 5И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима. 6И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ. 7Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара Вавилонскога са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом. 8Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове. 9И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим. 10Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван. 11Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу. 12И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду. 13И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути. 14И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ. 15Овако вели Господ Господ Тиру: неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаочу рањеници, кад покољ буде у теби? 16Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједеће на земљи, и дрктаће сваки час и чудити се теби. 17И нарицаће за тобом и говориће ти: како пропаде, славни граде! у ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свјема који живљаху у теби. 18Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје. 19Јер овако вели Господ Господ: кад те учиним пустијем градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије, 20И кад те свалим с онима који слазе у јаму к старом народу, и намјестим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који слазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живијех. 21Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи довијека, говори Господ Господ.
Copyright information for
SrKDIjekav