‏ Ezekiel 30

1Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 2Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: ридајте: јаох дана! 3Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, вријеме народима. 4И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у Етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. 5Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мјешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вјера, пашће с њима од мача. 6Овако вели Господ: пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле Синске пашће у њему, говори Господ Господ. 7И биће пусти међу пустијем земљама, и градови ће његови бити међу пустијем градовима. 8И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру. 9У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше Етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана Мисирскога; јер ево, иде. 10Овако вели Господ Господ: погубићу мноштво Мисирско руком Навуходоносора цара Вавилонскога. 11Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијенијех. 12И исушићу ријеке, и предаћу земљу у руке злијем људима; и опустићу земљу и што је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих. 13Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску. 14И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову. 15И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову. 16Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан. 17Младићи Авински и Пи-весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство. 18И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство. 19И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ. 20Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи: 21Сине човјечји, сломих мишицу Фараону цару Мисирском, и ето неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач. 22Зато овако вели Господ Господ: ево ме на Фараона цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке. 23И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама. 24И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт. 25Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску. 26И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.
Copyright information for SrKDIjekav