Ezekiel 37
1Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које бијаше пуно кости. 2И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, бијаше их врло много у пољу, и гле, бијаху врло сухе. 3И рече ми: сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, ти знаш. 4Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте ријеч Господњу. 5Овако говори Господ Господ овијем костима: гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживјећете. 6И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживјећете, и познаћете да сам ја Господ. 7Тада стадох пророковати, како ми се заповједи; а кад пророковах наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. 8И погледах, и гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не бјеше у њима. 9Тада ми рече: пророкуј духу, пророкуј, сине човјечји, и реци духу: овако вели Господ Господ: од четири вјетра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе. 10И пророковах, како ми се заповједи и уђе у њих дух, и оживјеше, и стадоше на ноге, бјеше војска врло велика. 11Тада ми рече: сине човјечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо. 12Зато пророкуј, и кажи им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву. 13И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој. 14И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ. 15Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 16Ти, сине човјечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевијем, друговима његовијем. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљева, другова његовијех. 17И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци. 18И кад ти реку синови твога народа говорећи: хоћеш ли нам казати шта ти је то? 19Реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевијех, другова његовијех, и саставићу га с дрветом Јудинијем, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци. 20И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима. 21И реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их отсвуда, и довешћу их у земљу њихову. 22И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевијем, и један ће цар бити цар свјема њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздијељени у два царства. 23И неће се више скврнити гаднијем боговима својим ни гнусобама својим нити какијем пријеступима својим, и избавићу их из свијех станова њиховијех у којима гријешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог. 24И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једнога пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршивати. 25И сједјеће у земљи коју дадох слузи својему Јакову, у којој сједјеше оци ваши; у њој ће сједјети они и синови њихови и синови синова њиховијех довијека, и Давид слуга мој биће им кнез довијека. 26И учинићу с њима завјет мирни, биће вјечан завјет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и намјестићу светињу своју усред њих навијек. 27И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ. 28И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих довијека.
Copyright information for
SrKDIjekav