Eze 4 | SrKDIjekav | STEP | А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим.

‏ Ezekiel 4

1 А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим. 2 И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намјести убојне справе око њега. 3 Потом узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсјести, и ти ћеш га опсјести. То ће бити знак дому Израиљеву. 4 Потом лези на лијеву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљева; колико дана узлежиш на њој, толико ћеш носити њихово безакоње. 5 А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљева. 6 А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудина четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину. 7 И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега. 8 И ево везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде своје. 9 И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хљеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га. 10 И јела твојега што ћеш јести нека буде мјером двадесет сикала на дан; на рокове једи га. 11 И воду пиј мјером, по шестину ина, пиј на рокове. 12 А хљеб пријесан јечмен једи, испекав га на калу човјечијем на њихове очи. 13 И рече Господ: тако ће јести синови Израиљеви хљеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати. 14 Тада рекох: ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од дјетињства својега досада нијесам јео мрцинога ни што би звијерка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто. 15 А он ми рече: види, дајем ти говеђу балегу мјесто човјечијега кала, да на њој испечеш себи хљеб. 16 Затијем рече ми: сине човјечји, ево ја ћу сломити потпору у хљебу у Јерусалиму, те ће јести хљеб на мјеру и у бризи, и воду ће пити на мјеру и у чуду. 17 Јер ће им нестати хљеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња својега.