Gal 2 | SrKDIjekav | STEP | А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

‏ Galatians 2

1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита. 2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповиједам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао. 3 Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже. 4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; 5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама. 6 А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше; 7 Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима 8 (Јер онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима онај помаже и мени међу незнабошцима), 9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима; 10 Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити. 11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран. 12 Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања. 13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење. 14 А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: кад ти који си Јеврејин, незнабожачки а не Јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе Јеврејски? 15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грјешници из незнабожаца, 16 Па дознавши да се човјек неће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело неће оправдати. 17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај! 18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. 19 Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех. 20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене. 21 Не одбацујем благодати Божије; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.