Hab 3 | SrKDIjekav | STEP | Молитва пророка Авакума; за пјевање.

‏ Habakkuk 3

1 Молитва пророка Авакума; за пјевање. 2 Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости. 3 Бог дође од Темана и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове. 4 Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова. 5 Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех. 6 Стаде, и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни. 7 Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској. 8 Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? еда ли се на ријеке распали гњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење? 9 Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке. 10 Видјеше те горе и уздркташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје. 11 Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега. 12 Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе. 13 Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ. 14 Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји. 15 Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде. 16 Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити. 17 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору. 18 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега. 19 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.