Hebrews 6
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога, 2Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога. 3И ово ћемо учинити ако Бог допусти. 4Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога, 5И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали, 6Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега. 7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; 8А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже. 9Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако. 10Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи. 11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја; 12Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања. 13Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом, 14Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. 15И тако трпећи дуго, доби обећање. 16Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. 17Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву: 18Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан, 19Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе, 20Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову.
Copyright information for
SrKDIjekav