Isaiah 29
1Тешко Арилу, Арилу, граду гдје је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне. 2Али ћу притијеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил. 3Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле. 4Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити. 5А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као пљева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада. 6Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњенијем који прождире. 7И мноштво свијех народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притјешњују, биће као утвара ноћна у сну. 8Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свијех народа што војују на гору Сионску. 9Станите и чудите се; вапијте и вичите: пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовита пића. 10Јер је Господ излио на вас дух тврдога сна и затворио вам очи, ослијепио пророке и видиоце, главаре ваше. 11И свака утвара биће вам као ријечи у запечаћеној књизи, коју даду човјеку који зна читати говорећи: читај то; а он рече: не могу, јер је запечаћено. 12Или да даду књигу оном који не зна читати говорећи: читај то; а он рече: не знам читати. 13Зато рече Господ: што се овај народ приближује устима својима и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповијест је људска којој су научени, 14Зато ћу ево још радити чудесно с тијем народом, чудесно и дивно, и мудрост мудријех његовијех погинуће и разума разумнијех нестаће. 15Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намјеру, који раде у мраку и говоре: ко нас види? и ко нас зна? 16Наопаке мисли ваше нијесу ли као као лончарски? Говори ли дјело за онога који га је начинио: није ме начинио? и лонац говори ли за онога који га је начинио: не разумије? 17Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18И у тај ће дан глухи чути ријечи у књизи, и из таме и мрака видјеће очи слијепијех. 19И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева. 20Јер насилника неће бити, и нестаће потсмјевача, и истријебиће се сви који гледају да чине безакоње, 21Који окривљују човјека за ријеч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведнога лажју. 22Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: неће се више Јаков постидјети, нити ће му лице поблиједјети. 23Јер кад види усред себе дјецу своју, дјело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева. 24И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.
Copyright information for
SrKDIjekav