Isa 41 | SrKDIjekav | STEP | Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо.

‏ Isaiah 41

1 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо. 2 Ко је подигао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину? 3 Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим. 4 Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти. 5 Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 6 Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди храбар. 7 Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 8 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојега; 9 Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 10 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје. 11 Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 12 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати. 14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев. 15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву. 16 Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем. 17 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 18 Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене. 19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир, 20 Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио. 21 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев. 22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак. 23 Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви. 24 Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је. 25 Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато. 26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше. 27 Ја први Сиону кажем: ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе. 28 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи. 29 Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.