Isa 8 | SrKDIjekav | STEP | И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж.

‏ Isaiah 8

1 И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж. 2 И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина. 3 Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на грабеж. 4 Јер прије него дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским. 5 И још ми рече Господ говорећи: 6 Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину, 7 Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих, 8 И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило! 9 Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. 10 Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог. 11 Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи: 12 Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се. 13 Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан. 14 И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским. 15 И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 16 Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима. 17 Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ. 18 Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19 И ако вам реку: питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Бога својега? или ће питати мртве мјесто живијех? 20 Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21 И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе. 22 А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.