Jam 1 | SrKDIjekav | STEP | Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.

‏ James 1

1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље. 2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, 3 Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење; 4 А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане. 5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се; 6 Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу. 7 Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога. 8 Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем. 9 А понижени брат нека се хвали висином својом; 10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни. 11 Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути. 12 Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе. 13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога; 14 Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами. 15 Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт. 16 Не варајте се, љубазна браћо моја! 17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака; 18 Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења. 19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се. 20 Јер срдња човјечија не чини правде Божије. 21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше. 22 Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе. 23 Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу; 24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему. 26 Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд. 27 Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.