‏ Jeremiah 48

1За Моава овако говори Господ над војскама Бог Израиљев: тешко Невону! јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти. 2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: ходите да га истријебимо да није више народ. И ти, Мадмене, опустјећеш; мач ће те гонити. 3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико. 4Моав се сатр; стоји вика дјеце његове. 5Јер ће се путем Луитским дизати плач без престанка; и како се слази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику: 6Бјежите, избавите душе своје, и будите као вријес у пустињи. 7Јер што се уздаш у своја дјела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хамос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. 8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече. 9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустјети да неће нико живјети у њима. 10Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви! 11Моав је био у миру од дјетињства својега и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није промијенио. 12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мјехове његове покидати. 13И Моав ће се осрамотити с Хамоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада својега. 14Како говорите: јаки смо и јунаци у боју? 15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, којему је име Господ над војскама. 16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити. 17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: како се сломи јаки штап, славна палица? 18Сиђи са славе своје, и сједи на мјесто засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје. 19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај онога који бјежи и ону која гледа да се избави, реци: што би? 20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши. 21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат, 22И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим, 23И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон, 24И на Кериот и на Восору, и на све градове земље Моавске, који су далеко и који су близу. 25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ. 26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех. 27Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш? 28Оставите градове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као голубица која се гнијезди у крају и расјелини. 29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обијест његову. 30Знам ја, говори Господ, обијест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа. 31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу. 32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскога; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју. 33И радост и весеље отиде с роднога поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити пјевајући; пјесма неће се више пјевати. 34Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода Нимримских нестати. 35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим. 36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти. 37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет. 38На свијем крововима Моавовијем и по улицама његовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, говори Господ. 39Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њега. 40Јер овако говори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом. 41Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа. 42И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа. 43Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, говори Господ. 44Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њихова, говори Господ. 45У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима. 46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство. 47Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, говори Господ. Довде је суд Моаву.