‏ Jeremiah 6

1Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао. 2Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка. 3К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто. 4Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше. 5Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине. 6Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему. 7Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране. 8Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи. 9Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице. 10Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила. 11Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити. 12И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ. 13Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. 14И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема. 15Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 16Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо. 17И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо. 18Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима. 19Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој. 20Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили. 21Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће. 22Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских. 23Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска. 24Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу. 25Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо. 26Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач. 27Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов. 28Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, мјед су и гвожђе, сви су покварени. 29Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити. 30Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.
Copyright information for SrKDIjekav