‏ Job 1

1Бијаше човјек у земљи Узу по имену Јов; и тај човјек бијаше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла. 2И роди му се седам синова и три кћери. 3И имаше стоке седам тисућа оваца и три тисуће камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и бијаше тај човјек највећи од свијех људи на истоку. 4И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свога дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 5И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свијех њих; јер говораше Јов: може бити да су се огријешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут. 6А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих. 8И рече Господ Сотони: јеси ли видио слугу мојега Јова? нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла. 9А Сотона одговори Господу и рече: еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10Нијеси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? дјело руку његовијех благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи. 12А Господ рече Сотони: ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа. 13А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата својега најстаријега, 14Дође гласник Јову и рече: волови ораху и магарице пасијаху покрај њих, 15А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим. 16Док овај још говораше, дође други и рече: огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождрије их; и само ја један утекох да ти јавим. 17Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим. 18Докле овај још говораше, дође други и рече: синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата својега најстаријега; 19А то вјетар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на дјецу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим. 20Тада уста Јов и раздрије плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се, 21И рече: го нам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње. 22Уза све то не сагријеши Јов, нити рече безумља за Бога.
Copyright information for SrKDIjekav