Job 17 | SrKDIjekav | STEP | Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

‏ Job 17

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји. 2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају. 3 Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном? 4 Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити. 5 Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути. 6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима. 7 Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен. 8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере. 9 Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати. 10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама. 11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу. 12 Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака. 13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи. 14 Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја. 15 И гдје је сада надање моје? моје надање ко ће видјети? 16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.