Job 24 | SrKDIjekav | STEP | Зашто Свемогућему нијесу сакривена времена? и који га знају, не виде дана његовијех?

‏ Job 24

1 Зашто Свемогућему нијесу сакривена времена? и који га знају, не виде дана његовијех? 2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу; 3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; 4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви. 5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плијен; пустиња је храна њима и дјеци њиховој; 6 Жању њиву и беру виноград који није њихов; 7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими, 8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стијени. 9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. 10 Голога остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују. 11 Који међу њиховијем зидовима уље циједе и грожђе у кацама газе, подносе жеђ. 12 Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу, а Бог не укида тога. 13 Они се противе свјетлости, не знајући за путове њезине и не стају на стазама њезинијем. 14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убога; а ноћу је као лупеж. 15 И око курварово пази на сумрак говорећи: да ме око не види. И сакрива лице. 16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забиљеже; не знајући за свјетлост. 17 Јер је зора њима свјема сјен смртни; ако их ко позна, страх их је сјена смртнога. 18 Брзи су као поврх воде, проклет је дио њихов на земљи; неће видјети пута виноградскога. 19 Као што суша и врућина граби воде шњежне, тако гроб грјешнике. 20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник. 21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра. 22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој. 23 Да му Бог у шта ће се поуздати; али очи његове пазе на њихове путе. 24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсијецају се. 25 Није ли тако? ко ће ме утјерати у лаж и обратити у ништа ријечи моје?