Job 28
1Да, сребро има жице, и злато има мјесто гдје се топи. 2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи мјед. 3Мраку поставља међу, и све истражује човјек до краја, и камење у тами и у сјену смртном. 4Ријека навре с мјеста својега да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човјечјим. 5Из земље излази хљеб, и под њом је друго, као огањ. 6У камену је њезину мјесто сафиру, а ондје је прах златни. 7Те стазе не зна птица, нити је видје око крагујево; 8Не угази је младо звијерје, нити њом прође лав. 9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. 10Из стијене изводи потоке, и свашта драгоцјено види му око. 11Уставља ријеке да не теку, и што је сакривено износи на видјело. 12Али мудрост гдје се налази? и гдје је мјесто разуму? 13Не зна јој човјек цијене, нити се находи у земљи живијех. 14Бездана вели: није у мени; и море вели: није код мене. 15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измјерити у промјену за њу. 16Не може се цијенити златом Офирским, ни драгим онихом ни сафиром. 17Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може промијенити за закладе златне. 18Од корала и бисера нема спомена, јер је вриједност мудрости већа него драгом камењу. 19Не може се с њом изједначити топаз Етиопски, нити се може цијенити чистијем златом. 20Откуда дакле долази мудрост? и гдје је мјесто разуму? 21Сакривена је од очију свакога живога, и од птица небеских заклоњена. 22Погибао и смрт говоре: ушима својима чусмо славу њезину. 23Бог зна пут њезин, и познаје мјесто њезино. 24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свијем небом. 25Кад даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером, 26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној. 27Још је онда видје и огласи је, уреди је и претражи је. 28А човјеку рече: гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јест разум.
Copyright information for
SrKDIjekav