Job 3
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој. 2И проговорив Јов рече: 3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић! 4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост! 5Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани! 6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце! 7Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој! 8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила! 9Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица; 10Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију. 11Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе? 12Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем? 13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран, 14С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине, 15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. 16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела? 17Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли, 18И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова. 19Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара. 20Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца, 21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо, 22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб? 23Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда? 24Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој. 25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме. 26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Copyright information for
SrKDIjekav