Job 33 | SrKDIjekav | STEP | Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје.

‏ Job 33

1 Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје. 2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим. 3 По правом срцу мом биће ријечи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје. 4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот. 5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми насупрот. 6 Ево, ја ћу бити мјесто Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја. 7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати. 8 Рекао си дакле преда мном, и чуо сам глас твојих ријечи: 9 Чист сам, без гријеха, прав сам и нема безакоња на мени. 10 Ево, тражи задјевицу са мном, држи ме за свога непријатеља. 11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свијем стазама мојим. 12 Ето, у том нијеси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човјека. 13 Зашто се преш с њим, што за сва дјела своја не одговара? 14 Једанпут говори Бог и два пута; али човјек не пази. 15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, 16 Тада отвора ухо људима и науку им запечаћава, 17 Да би одвратио човјека од дјела његова, и заклонио од њега охолост; 18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач. 19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу. 20 Тако да се животу његову гади хљеб и души његовој јело најмилије; 21 Нестаје тијела његова на очиглед, и измалају се кости његове, које се прије нијесу видјеле, 22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти. 23 Ако има гласника, тумача, једнога од тисуће, који би казао човјеку дужност његову, 24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп. 25 И подмладиће се тијело његово као у дјетета, и повратиће се на дане младости своје, 26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човјеку по правди његовој. 27 Гледајући људи рећи ће: бијах згријешио, и што је право изврнуо, али ми не поможе. 28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа свјетлост. 29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човјеку, 30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала свјетлост живијех. 31 Пази, Јове, слушај ме, мучи, да ја говорим. 32 Ако имаш што рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати; 33 Ако ли не, слушај ти мене; мучи, и научићу те мудрости.