Job 4
1Тада одговори Елифас Теманац и рече: 2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори? 3Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си; 4Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху. 5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се. 6Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје? 7Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени? 8Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању. 9Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их. 10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се. 11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се. 12Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало. 13У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе, 14Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје, 15И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се. 16Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас: 17Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега? 18Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака; 19Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац. 20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази. 21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Copyright information for
SrKDIjekav