Job 42
1Тада Јов одговори Господу и рече: 2Знам да све можеш, и да се не може смести што наумиш. 3Ко је то што замрачује савјет неразумно? Зато кажем да нијесам разумијевао; чудесно је то за ме, те не могу знати. 4Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми. 5Ушима слушах о теби, а сада те око моје види. 6Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу. 7А кад Господ изговори оне ријечи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: распалио се гњев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов. 8Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мојему Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. 9И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповједи Господ. И погледа Господ на Јова. 10И Господ поврати што бјеше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што бјеше имао. 11И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тјешише га за све зло што бјеше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну. 12И Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест тисућа оваца и шест тисућа камила и тисућу јармова волова и тисућу магарица. 13И имаше седам синова и три кћери. 14И првој надје име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха. 15И не нахођаше се у свој земљи тако лијепијех дјевојака као кћери Јовове, и отац им даде нашљедство међу браћом њиховом. 16И послије поживје Јов сто и четрдесет година, и видје синове и унуке до четвртога кољена. 17И умрије Јов стар и сит живота.
Copyright information for
SrKDIjekav