Job 5 | SrKDIjekav | STEP | Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?

‏ Job 5

1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити? 2 Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња. 3 Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов. 4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави. 5 Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. 6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче. 7 Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис. 8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју, 9 Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја; 10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља; 11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу; 12 Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа; 13 Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара; 14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи. 15 Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога. 16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја. 17 Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега. 18 Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују. 19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи. 20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача. 21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође. 22 Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога. 23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом. 24 И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити. 25 Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи. 26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме. 27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.