Joel 1
1Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову. 2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца? 3Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену. 4Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв. 5Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших. 6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. 7Потр винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле. 8Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје. 9Неста дара и наљева из дома Господњега; туже свештеници, слуге Господње. 10Опустје поље, тужи земље; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља. 11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви; 12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских. 13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев. 14Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу: 15Јаох дана! јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега. 16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега? 17Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. 18Како уздише стока! како су се смела говеда! јер немају паше; и овце гину. 19К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу. 20И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
Copyright information for
SrKDIjekav