‏ John 9

1И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. 2И запиташе га ученици његови говорећи: Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп? 3Исус одговори: ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. 4Мени ваља радити дјела онога који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. 5Док сам на свијету видјело сам свијету. 6Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљуванке, и помаза калом очи слијепоме, 7И рече: иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући. 8А сусједи и који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: није ли ово онај што сјеђаше и прошаше? 9Једни говораху: он је; а други: налик је на њ. А он говораше: ја сам. 10Тада му говораху: како ти се отворише очи? 11Он одговори и рече: човјек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах. 12Тада му рекоше: гдје је он? Рече: не знам. 13Тада га поведоше к фарисејима, онога што бјеше некад слијеп. 14А бјеше субота кад начини Исус као и отвори му очи. 15Тада га опет питаху фарисеји како прогледа. А он им рече: као метну ми на очи, и умих се, и видим. 16Тада говораху неки од фарисеја: није овај човјек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може човјек грјешан такова чудеса чинити? И поста распра међу њима. 17Рекоше дакле опет слијепцу: шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: пророк је. 18Тада Јевреји не вјероваше за њега да бјеше слијеп и прогледа, док не дозваше родитеље онога што је прогледао, 19И запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слијеп? како дакле сад види? 20А родитељи његови одговорише им и рекоше: знамо да је ово син наш и да се роди слијеп; 21А како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега нека сам каже за себе. 22Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји бијаху договорили да буде одлучен од зборнице ко га призна за Христа. 23Зато рекоше родитељи његови: он је велики, питајте њега. 24Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: подај Богу славу; ми знамо да је човјек онај грјешан. 25А он одговори и рече: је ли грјешан не знам; само знам да ја бијах слијеп, а сад видим. 26Тада му опет рекоше: шта ти учини? како отвори очи твоје? 27Одговори им: ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете? 28А они га укорише, и рекоше му: ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви. 29Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овога не знамо откуда је. 30Човјек одговори и рече им: то и јест за чудо, што ви не знате откуда је а он отвори очи моје. 31А знамо да Бог не слуша грјешника; него ако ко поштује Бога и вољу његову твори, онога слуша. 32Откако је свијета није чувено да ко отвори очи рођеном слијепцу. 33Кад он не би био од Бога не би могао ништа чинити. 34Одговорише и рекоше му: ти си се родио сав у гријесима, па зар ти да нас учиш? И истјераше га напоље. 35Чу Исус да га истјераше напоље; и нашавши га рече му: вјерујеш ли ти сина Божијега? 36Он одговори и рече: а ко је, Господе, да га вјерујем? 37А Исус му рече: и видио си га, и који говори с тобом он је. 38А он рече: вјерујем, Господе! И поклони му се. 39И рече Исус: ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи. 40И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: еда ли смо и ми слијепи? 41Рече им Исус: кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха, а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје.