‏ John 12

1А Исус прије пасхе на шест дана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех. 2Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом; 3А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. 4Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде: 5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? 6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ. 7А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба; 8Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. 9Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех. 10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију; 11Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса. 12А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим 13Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. 14А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано: 15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету. 16Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише. 17А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех. 18Зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо. 19А фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим. 20А бијаху неки Грци који бијаху дошли на празник да се моле Богу. 21Они дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса. 22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу. 23А Исус одговори им говорећи: дође час да се прослави син човјечиј. 24Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди: 25Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни. 26Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нек буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој. 27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај. 28Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: и прославио сам и опет ћу прославити. 29А кад чу народ који стајаше, говораху: гром загрми; а други говораху: анђео му говори. 30Исус одговори и рече: овај глас не би мене ради него народа ради. 31Сад је суд овоме свијету; сад ће бити истјеран кнез овога свијета напоље. 32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи. 33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети. 34Народ му одговори: ми чусмо из закона да ће Христос остати вавијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? ко је тај син човјечији? 35А Исус им рече: још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде. 36Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих. 37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху; 38Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри? 39Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија: 40Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим. 41Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега. 42Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице; 43Јер им већма омиље слава људска него слава Божија. 44А Исус повика и рече: ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла; 45И ко види мене види онога који ме посла. 46Ја дођох видјело на свијет, да ниједан који ме вјерује не остане у тами. 47И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет. 48Који се одрече мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан; 49Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити. 50И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац.