Jon 1 | SrKDIjekav | STEP | Дође ријеч Господња Јони сину Аматијеву говорећи:

‏ Jonah 1

1 Дође ријеч Господња Јони сину Аматијеву говорећи: 2 Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. 3 А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. 4 Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. 5 И лађари уплашивши се призваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. 6 А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани, призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. 7 Потом рекоше један другоме: ходите, да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону. 8 Тада му рекоше: кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? и одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа? 9 А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу. 10 Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза. 11 И рекоше му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. 12 А он им рече: узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура. 13 А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа. 14 Тада призваше Господа и рекоше: молимо ти се, Господе, да не погинемо ради душе овога човјека, и немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш. 15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. 16 Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.