‏ Luke 10

1А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи. 2А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. 3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу. 5У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој. 6И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама. 7А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу. 8И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас. 9И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије. 10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците: 11И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије. 12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе. 13Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали. 14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. 15И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. 16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао. 17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје. 18А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња. 19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. 20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима. 21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја. 22И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати. 23И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите. 24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше. 25И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни? 26А он му рече: шта је написано у закону? како читаш? 27А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе. 28Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив. 29А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој? 30А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. 31А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође. 32А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође. 33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се; 34И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. 35И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 36Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? 37А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако. 38А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу. 39И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову. 40А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе. 41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много, 42А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.