‏ Luke 5

1Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога, 2И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже: 3И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе. 4А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. 5И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу. 6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше. 7И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе. 8А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан. 9Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише; 10А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити. 11И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим. 12И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити. 13И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега. 14И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима. 15Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести. 16А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу. 17И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их. 18И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ; 19И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса. 20И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји. 21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 22А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем? 23Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи? 24Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој. 25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога. 26И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас! 27И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. 28И оставивши све, устаде и пође за њим. 29И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом. 30И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете? 31И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. 32Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање. 33А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију? 34А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима? 35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане. 36Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога. 37И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну; 38Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати. 39И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.