‏ Luke 17

1А ученицима рече: није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе; 2Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех. 3Чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. 4И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му. 5И рекоше апостоли Господу: дометни нам вјере. 6А Господ рече: кад бисте имали вјере колико зрно горушичино, и рекли бисте овоме дубу: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас. 7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу? 8Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? 9Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем. 10Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити. 11И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје. 12И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека, 13И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас. 14И видјевши их рече им: идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. 15А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа, 16И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин. 17А Исус одговарајући рече: не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица? 18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? 19И рече му: устани, иди; вјера твоја поможе ти. 20А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види; 21Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама. 22А ученицима рече: доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и нећете видјети. 23И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите. 24Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан. 25Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода овога. 26И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега: 27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; 29А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све. 30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј. 31У онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг. 32Опомињите се жене Лотове. 33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је. 34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити; 35Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити; 36Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити. 37И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.