‏ Proverbs 24

1Не завиди злијем људима нити жели да си с њима. 2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 4И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила. 5Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом. 6Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника. 7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима. 8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац. 9Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски. 10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила. 11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих. 12Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем? 13Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему. 14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти. 15Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања. 16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу. 17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. 18Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе. 19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима. 20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити. 21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима. 22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице? 23И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро. 24Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи. 25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех. 26Ко говори ријечи истините, у уста љуби. 27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. 28Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима. 29Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову. 30Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна; 31И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена. 32И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се. 33Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш, 34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.
Copyright information for SrKDIjekav