‏ Proverbs 29

1Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека. 2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. 3Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. 4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. 5Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем. 6У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се. 7Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна. 8Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев. 9Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира. 10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. 11Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. 12Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне. 13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи. 14Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека. 15Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју. 16Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову. 17Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој. 18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! 19Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша. 20Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега. 21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син. 22Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши. 23Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу. 24Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. 25Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону. 26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме. 27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Copyright information for SrKDIjekav