‏ Proverbs 14

1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га. 3У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске. 5Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж. 6Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи. 7Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи. 8Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара. 9Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља. 10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други. 11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће. 12Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти. 13И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост. 14Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар. 15Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке. 16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 17Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак. 18Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем. 19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога. 20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро. 23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље. 25Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару. 26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. 27Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех. 28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху. 32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти. 33Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се. 34Правда подиже народ, а гријех је срамота народима. 35Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.