Psalms 102
1Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те. 2Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме. 3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше. 4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој. 5Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје. 6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. 7Не спавам, и сједим као птица без друга на крову. 8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. 9Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама. 10Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме. 11Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се. 12А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена. 13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме; 14Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале. 15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове; 16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој; 17Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. 18Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа. 19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу. 20Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне; 21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму, 22Кад се скупе народи и царства да служе Господу. 23Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје. 24Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена. 25Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих. 26То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се. 27Али ти си тај исти и године твоје неће истећи. 28Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.
Copyright information for
SrKDIjekav