‏ Psalms 144

1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату, 2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој. 3Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш? 4Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази. 5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се. 6Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их. 7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца, 8Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна. 9Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби, 10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача. 11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна. 12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору; 13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим. 14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим. 15Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!
Copyright information for SrKDIjekav