‏ Psalms 69

1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. 2Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. 3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога. 4Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим. 5Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе. 6Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев! 7Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. 8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. 9Јер ревност за кућу твоју једе ме и ружења онијех који тебе руже падају на ме. 10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; 11Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича. 12О мени се разговарају сједећи на вратима , пијући вину пјевају ме. 13А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје. 14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; 15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега. 16Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме. 17Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме. 18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. 19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји. 20Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим. 21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. 22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. 23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда. 24Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме! 25Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи. 26Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио. 27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје. 28Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани. 29А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони. 30Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали. 31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. 32Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше. 33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. 34Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! 35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га. 36И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.