Psalms 71
1У тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном. 2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми. 3Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти град мој и крјепост моја. 4Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове. 5Јер си ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје. 6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје ти си бранич мој; тобом се хвалим свагда. 7Чудо сам многима, а ти си уточиште моје јако. 8Уста су моја пуна хвале твоје, славе твоје сваки дан. 9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. 10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се, 11Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити. 12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ. 13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла! 14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале теби. 15Уста ће моја казивати правду твоју, сваки дан доброчинства твоја, јер им не знам броја. 16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само твоју правду. 17Боже! ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса твоја. 18Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу твоју натражју, свој омладини силу твоју, 19Правда је твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као ти? 20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио. 21Много си ме пута подизао и понављао утјехе. 22И ја те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам ти у гусле, свече Израиљев! 23Радују се уста моја кад пјевам теби, и душа моја, коју си избавио. 24И језик мој сваки дан казује правду твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Copyright information for
SrKDIjekav