Psa 10 | SrKDIjekav | STEP | Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

‏ Psalms 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 2 С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници. 3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује. 4 Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем. 5 Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. 6 У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда. 7 Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао. 8 Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 9 Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју. 10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. 11 Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда." 12 Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех. 13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети? 14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник. 15 Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова. 16 Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове. 17 Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, 18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.