‏ Psalms 106

1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 2Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову? 3Благо онима који држе истину и творе право свагда! 4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом, 5Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим. 6Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици. 7Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора. 8Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју. 9Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње; 10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве. 11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста. 12Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу. 13Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове. 14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи. 15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову. 16Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио. 17Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову. 18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике. 19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу. 20Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву. 21Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру, 22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору. 23И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби. 24Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој. 25Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега. 26И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи, 27Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама. 28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима. 29И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао. 30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао. 31И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека. 32И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради; 33Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима. 34Не истријебише народа, за које им је Господ рекао; 35Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова. 36Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка. 37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима. 38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима. 39Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим. 40И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов. 41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима. 42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову. 43Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје. 44Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову, 45И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој; 46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили. 47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом! 48Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!