‏ Psalms 107

1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова. 2Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве, 3Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора. 4Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише; 5Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима; 6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове. 7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени. 8Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских! 9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра. 10Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе; 11Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега. 12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе. 13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове; 14Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове. 15Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских! 16Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи. 17Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје. 18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех. 19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове. 20Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова. 21Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских! 22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама! 23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама, 24Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини. 25Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему, 26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива; 27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје. 28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове. 29Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну. 30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе. 31Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских! 32Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га! 33Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту, 34Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој. 35Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене, 36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење; 37Сију поља, саде винограде и сабирају љетину. 38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује. 39Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше. 40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова. 41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо. 42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја. 43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.