Psa 31 | SrKDIjekav | STEP | У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

‏ Psalms 31

1 У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме. 2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао. 3 Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном. 4 Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја. 5 У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини! 6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам. 7 Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје, 8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту. 9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје; 10 Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше. 11 Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене. 12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд. 13 Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју. 14 А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој. 15 У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне. 16 Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом. 17 Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. 18 Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом. 19 Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим! 20 Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика. 21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град! 22 Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах. 23 Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло. 24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.